Sorte grožđa

Nauka koja se bavi proučavanjem vina od berbe vinove loze do proizvodnje i čuvanja vina zove se enologija ( oenologija ) koja je nastala  od grčke reči vino (grč. οινος „vino“, grč. λογος „reč, govor“). Izraz  vintaža označava proizvodnju vina određene godine. Enologija je nauka koja proučava vino sa svih aspekata Stučnjaci koji se bave enologijom nazivaju se enolozi.

Vino se proizvodi  fermentacijom soka iz grožđa. Grožđe za skoro sva vina koja se u svetu prave od  potiče od  biljki botaničkog roda, Vitis najčešće od komercijalne vrste Vinifera. Od ovog roda grožđa razvijeno je 4000 različitih vrsta grožđa. Ove vrste grožđa se razlikuju međusobno, po veličini, boji, obliku  zrna, sastavu soka, periodu branja i prema otpornosti, mada su te razlike ponekad vrlo male. Od oko 4000 vrsta najčešće se koriste  Riesling, Chardonnay, Cabernet Sauvignon, Pinot Noir, Gewurztraminer, Sauvignon Blank i Muscat.

Glavni razlog korišćenja roda V.vinifera u proizvodnji  vina je visoki sadržaj  šećera kod većine vrsta. Od prirodnog šećera grožđa posle fermantacije proizvodi se vino sa oko 10% alkohola.Vina sa manjom količinom alkohola su nestabilna i podložna kvarenju zbog nagomilavanja bakterija.Ukoliko se želi dobiti vino sa višim sadržajem alkohola u samom procesu proizvodnje u određenoj fazi se dodaje još alkohola.
Različite vrste grožđa V.vinifera imaju i različit sadržaj. Rod Vitis uključuje i druge vrste koje se koriste za proizvodnju vina,to su V. lambrusca i V. rotundifolia. Nijedna od ove dve vrste ne sadrži  dovoljno šećera da bi se napravilo vino sa 10 % alkohola, a često su i nešto kiselija. Da bi se proizvelo stabilno vino mora se dodati šećer . Druge vrste daju grožđe koje je pogodnije da se jede sveže.

Neke vrste vina se proizvode od drugog voća,a ne od grožđa. Fermentovani sok od jabuke se takođe smatra vinom. Perry se proizvodi od bresaka. Takođe postoje vina od višnje,vino od šljiva kao i vina pravljena od različitih vrsta kupina (kupinovo vino).Voćna vina sadrže oko 12% alkohola. Kada se ojačaju  sa brandijem, sadržaj alkohola se poveća i do 20%.

Od oko 10.000 poznatih  plemenitih sorti vecina je  francuskog porekla ( ili poreklom iz Francuske). ‘’Plemenite’’ sorte su one koje daju vina cenjena od strane vinskih stručnjaka i vinopija koji jednostavno uživaju u čarima vina. Sem prikazanih vrsta u donjoj tabeli, postoje mnoge druge sorte, takođe visokog kvaliteta, koji imaju više lokalnog, nego internacionalnog značaja.
tabela

Grožđe svetlije pokožice od kojih se pravi belo vino

  • Sauvignon Blanc
  • Se´ millon
  • Pinot (Chardonnay)
  • Che´ nin Blanc
  • Muscat
  • Sylvaner
  • Mu¨ ller-Thurgau
  • Riesling

Grožđe tamnije pokožice od kojih se pravi crveno vino

  • Cabernet Sauvignon
  • Pinot Noir
  • Merlot
  • Gamay
  • Grenache
  • Syrah (France)/Shiraz (Australia)
  • Muscat
  • Zinfandel (US)

Neke od sorti grožđa koje se koriste za spravljanje vina u Srbiji:

Belo grožđe:

  • Smederevka – gaji se u Vojvodini, centralnoj Srbiji, na Kosovu i Metohiji, Crnoj Gori
  • Žilavka – gaji se na jugu Kosova i Metohije, ponegde u centralnoj Srbiji
  • Krstač – gaji se u vinogorjima Crne Gore
  • Neoplanta – gaji se u regionu Sremskih Karlovaca
  • Sila i Župljanka – novonastale sorte, Sremski Karlovci

Crno grožđe:

  • Vranac – gji se u Crnoj Gori, Srbiji, Makedoniji i ponegde u Vojvodini
  • Prokupac – gaji se u Srbiji, Kosovu i Metohiji, ponegde Vojvodini
  • Kratošija – gaji se u Makedoniji i Crnoj Gori
  • Jagodinka – novonastala sorta, stvorena u Radmilovcu

Share and Enjoy

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>